„A ondje uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, riječ Gospodnja dođe mu govoreći: šta ćeš ti tu, Ilija?“ (1. Carevima 19, 9)

Ključni tekst: 1 Carevima 19, 9-18.

Bilo da uživate u kokicama ili ne, pravljenje ovih zalogaja hrane je intrigantno. Zrna kukuruza se zagrevaju na dnu posude dok očekujete da počne erupcija. Odjednom, nasumično, jedno zrno kukuruza eksplodira u belu pahuljastu kuglu skroba 20 puta veću od svoje originalne veličine. Iako znate da treba da očekujete glasno „pop“, taj zvuk vas ipak iznenadi svojim naglim pojavljivanjem, a zatim ih je sve više i više, a i mnogo njih se sada otvaraju odjednom. Nakon nekoliko sekundi, rastuće mnoštvo kokica diže se prema vrhu posude. Dok čujete prigušene zvuke onih koje iskaču ispod već gotovih, penasta materija na površini kreće se kao da kokice imaju neki svoj samostalni život.

Pravljenje kokica je zanimljivo, a taj nadolazeći talas njihove plime, koji se izdiže preko oboda posude može da se uporedi sa jednim veoma važnim razdobljem Ilijinog života. Smlavljen. Pritisnut sa svih strana nerazrešenim stresom. Čini se da izveštaj o proroku Iliji obuhvata izbijanje jednog dramatskog zbivanja za drugim, sve dok se Božji prorok potpuno ne ukoči.
Od kako je preneo najavljeno proročanstvo o suši, pa sve do bekstva u pećinu, doživljaje ovog čoveka možemo da sažmemo u nekoliko prizora:
Ilija:

• suočava cara sa nepopularnom Gospodnjom porukom (1. Carevima 17,1);
• beži i sakriva se, a gavrani ga hrane (1. Carevima 17,3-7);
• svedok je čuda kod udovice iz Sarepte (1. Carevima 17,8-16);
• oživljava udovičinog sina (1. Carevima 17,17-24);
• vraća se da se suprotstavi caru Ahavu (1. Carevima 18,1-16);
• postavlja izazov sa vatrom na gori Karmil (1. Carevima 18,17-40);
• uspešno se moli za kišu (1. Carevima 18,41-46);
• beži u strahu od Jezaveljine pretnje (1. Carevima 19,1-8)
• i ruši se u pećini (1. Carevima 19,9-18).

Možemo pogledati kako se zatim nastavlja biblijski izveštaj. U pećini Ilija čuje Glas kako ga poziva: „Šta ćeš ti tu, Ilija?“ (1. Carevima 19,9). Poznato je da kad Bog postavlja pitanje, On ne traži nova obaveštenja. Božja pitanja obično podstiču ljude da promene smer.

Da li ste ikada sebi postavili pitanje: „Kako sam stigao dovde?“ Možda ste bili pritisnuti suviše brojnim poslovima pa niste imali dovoljno vremena da ih sve obavite. Ili je možda Božji glas kod vas ugušen zbog mnoštva stalnih odvraćanja pažnje. Možda odgađate najvažnije životne pojedinosti da biste uspeli da se pozabavite onim hitnim koje vam tako glasno zvone. Ponekad možete biti toliko preokupirani dobrim stvarima koje činite da se na kraju osećate suviše iscrpljenim, tako da ne možete da pronađete ni pravi odmor. Ka ovom mestu, ka ovoj pećini, vode stotine različitih staza, ali iz nje postoji samo jedan izlaz.

Ilija je u prošlosti slušao Božji glas i doživljavao Njegovo vođstvo, tako da nas iznenađuju njegovo očajanje i strah. Uspeo je da objavi caru neke prilično rđave vesti; pronašao je hrabrost da progovori istinu veoma moćnim ljudima; uspešno je organizovao takmičenje u disciplini „uradi ili umri“. Pa ipak, kako je moguće da posle doživljavanja čuda za čudom, na kraju dozvolite zloj carici da vas otera toliko daleko van grada da se na kraju nađete u pećini?

U pećini možete da se uživite u tajnovitost mračnih uglova i da se osećate zbunjeni, obeshrabreni, osiromašeni, razočarani i potišteni. Možete biti potpuno iscrpljeni brigom; savladani prevelikom količinom zbivanja; pod tako velikim pritiskom da nemate ni blagog pojma kako bi bilo najbolje da reagujete. Možete ovde početi da koristite i sopstvene reči kojima ćete opisati brzo ugaslu vatru poleta, snagu koja kao da isparava i oduševljenje iščezlo u jutarnjoj izmaglici.

Ilija je naučio da se izlaz iz pećine, kao i ponovni povratak u puni život, sastoji – od tri pokreta.

Prvi pokret

Ilija je počeo da izlazi iz pećine razmišljajući o Božjem pitanju: „Šta ćeš ti tu?“ Pitanje uzburkava strahove koje nosite, način na koji razumevate stvarnost oko sebe, duboko osećanje krivice i sva neodgovorena pitanja koja nosite u svom umu. Neki su u iskušenju da, dok su u pećini „ne razmišljaju“, ali vam razmišljanje ipak navodi srce i glavu ka mestu boljeg razumevanja i slušanja.

Prelazite sa osećanja da vam je sve zbrkano ka pažljivom i usredsređenom razmišljanju.

Za Iliju je prepričavanje istina, sopstvenih shvatanja i pretpostavki o onome što se upravo dogodilo bilo važno, mada ne i zabavno. On navodi:
• „Revnovah veoma za Gospoda…“
• „Jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet Tvoj…“
• „Tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem…“
• „… a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.“

Obrada događaja izgovaranjem naglas od suštinske je važnosti. Na putu za Emaus učenici su razgovarali o svojim razmišljanjima. Iskreno i otvoreno su izražavali svoje razočarenje. Nakon što su bili sa Isusom, njihova obrada stvarnosti bila je sređena a njihove tužne uspomene pretvorile su se u veličanstveno i radosno probuđenje.

Drugi pokret

Bog zatim poziva Iliju da „izađe i stane na goru pred Gospoda“ (1. Carevima 19,11). Bog nije samo upitao Iliju gde se to nalazi, već ga je pozvao da Mu se približi. Pouka za nas je: Kad ne možete da pronađete jasnoću, približite se Bogu umesto da se udaljite od Njega.

Približiti se i ući u Božju prisutnost znači naći se na jedinom mestu sa boljim pogledom, sa promenjenom perspektivom. Kad je Ilija krenuo prema Bogu, iskusio je nešto novo.
I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra dođe trus; ali Gospod ne bješe u trusu; A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak. A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od pećine (1. Carevima 19,11-13).

Jesi li razmišljao o dosadašnjim čudesnim zbivanjima? Hrana se svakog dana pojavljivala u udovičinoj ostavi. Kad si bio iscrpljen, ptice su ti donosile užinu. Na brdu Karmil se nije događalo ništa uobičajeno i svakodnevno – sam Bog je spustio vatru sa neba i svi su je videli! Sigurno, Bog ponekad progovara na upadljiv i svima očigledan način. Međutim, Bog neće svaki put koristiti munje, bučnu grmljavinu, zemljotres i jaku svetlost. Ponekad će progovoriti tiho, šapatom, čak i u dubokoj tišini, što ti je možda najpotrebnije kad si u pećini. Ilija je prepoznao Božje prisustvo u tihom šapatu kad je izašao iz pećine da Mu se približi. Kad čujete Božji tihi šapat, približite Mu se.

Treći pokret

Bog je zatim zatražio od Ilije da obavi tri naročita zadatka: da pomaže Azaila za cara nad Sirijom, da pomaže Juja za cara nad Izraelom i da pomaže Jelisija da bude prorok umesto njega (1. Carevima 19,15.16). Iskreno govoreći, ovo putovanje sa zadatkom „pomazanja vođa“ nije nosilo isti oreol uzbuđenja kao Ilijini prethodni zadaci, ali su i ti koraci bili važni za njegov napredak i rast. To su bili zadaci koje je sasvim sigurno mogao lako da obavi.

U tome je pouka za nas da učinimo ono što možemo sa onim što imamo. Nema potrebe da zahtevamo od sebe više nego što možemo da damo. Jednostavno moramo da napredujemo korak po korak.

Poslednja pouka za Iliju bila je razumevanje da tokom svih svojih životnih okolnosti nikada nije bio sam. Opažanje može biti varljivo. Iako je osećao da je potpuno sam, Bog je stalno bio pored njega. I ne samo to; bilo je još 7.000 ljudi koji su bili verni isto tako kao Ilija (1. Carevima 19,18). Kad mislite da ste sami, Bog vam je bliži nego što mislite.
Ilijino iskustvo u pećini podseća na način na koji školjka proizvodi biser. Pre svega, biser je proizvod njene patnje. Školjka zaptiva svoje ivice kako bi zaštitila svoj unutrašnji život od peska ili drugih stranih tela iz spoljne sredine. Kad se dogodi da zaptivni materijal ipak bude oštećen, tako da zrno peska može da klizne u unutrašnjost, to zrno prouzrokuje iritaciju u ovojnici školjke i ona zatim počinje da reaguje. Jedini način da se suoči sa nastalim problemom jeste da odvoji deo sopstvene ovojnice – svog sedefa – kako bi prekrila strano telo. Prekrivajući iritaciju sopstvenim sedefom školjka se posvećuje rešavanju nastalog problema. Biser je proizvod njenog dugog vremena borbe. Potrebno je 3 do 5 godina stalnog rada da bi se od početnog problema stvorio predivni biser.

Najvažnija pouka u ovom procesu jeste da biser predstavlja proizvod skrivenog delovanja. Sa spoljašnje strane, školjka izgleda kao prljavi kamen na dnu mora, ali se u njenoj unutrašnjosti, u tajnovitosti njene unutrašnje borbe, oblikuje nešto prelepo. Ako se usredsređujete samo na sopstvenu situaciju, možda će i vama biti nemoguće da vidite blago. Ilija nije video sakriveno delovanje kod više od sedam hiljada ljudi koji su verovali i postupali baš isto tako kao i on.

Priča se da je jedan car umetnicima ponudio veliku nagradu za onoga od njih koji bude uspeo da naslika najbolju sliku mira. Na kraju slikarskog konkursa, carevu su pažnju privukle samo dve slike.

Jedan umetnik naslikao je prizor savršeno mirnog jezera okruženog veličanstvenim planinskim vrhuncima nad kojima su lebdeli paperjasti oblaci. Mnogi su komentarisali da je to savršeni pejzaž mira.

I na platnu drugog umetnika bile su prikazane planine, ali ove su bile hrapave i gole. Zatamnjeno nebo okružavalo je grube planine, a blistava kiša pljuštala je na pejzaž ispod. Munja preko sivog neba osvetljavala je slap vodopada koji se rušio niz planinsku stranu. Ta slika uopšte nije izgledala mirno.

Car ju je pomno pregledao i, kao najbolju, odabrao baš ovu sliku. Objasnio je: „Pogledajte, iza vodopada možete da zapazite mali grm izrastao usred pukotine u steni. U grmu je majka ptica sagradila svoje gnezdo. Usred besa oluje, ptica u savršenom miru sedi na svom gnezdu.“

Car je odabrao drugu sliku zato što mir ne znači nalaziti se na mestu na kome nema borbe, buke, neprilika i neslaganja. Mir znači biti usred oluje dok vam se srce odmara na sigurnom mestu.

Da li možeš da čuješ Božji glas usred noći: „Šta ćeš ti tu?“ U mogućnosti si da odgovoriš na to pitanje. Razmisli o njemu. Priđi bliže. Zatim izađi sa osećanjem savršenog mira, znajući da nikada nisi sam.

Navod iz dela EGV:

„Nije uvek najučenije predstavljanje Božje istine ono što osvedočava i obraća dušu. Ne pridobijaju se ljudska srca rečitošću ili logikom, već nežnim uticajima Svetog Duha, koji deluje tiho i spokojno u preobražavanju i razvijanju karaktera. Upravo je tihi i tanki glas Božjeg Duha sila koja menja srce“ (Elen G. Vajt, Istorija proroka i careva, str. 169).

Molitva dana:

Gospode, priznajem da postoje trenuci u kojima se osećam beznadežno i potišteno. Osećam se kao Ilija. Podseti me na Svoju prisutnost i donesi mir u moje srce.

Pitanja za razmišljanje:

1. Koji vas trenuci ili okolnosti u životu mogu navesti da se sakrijete u pećini, kao što je to činio Ilija?
2. Kao hrišćani, možemo da osećamo beznadežnost i obeshrabrenje. Čak možemo da patimo od stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, to u Crkvi često mogu biti tabu teme. Da li je to vaše iskustvo?
3. Kako mi (kao pojedinci i kao Crkva) možemo poboljšati način na koji pristupamo i bavimo se tim temama? Šta još možete da naučite iz Ilijinog iskustva zapisanog u 1. Carevima 19,4-8?
4. Šta mislite o „tri pokreta“ koja je pisac predložio za izlazak iz pećine? Šta možete da naučite iz njih?
5. Kad se nalazite u pećini, opažanje može da vas prevari. Ilija je dva puta odgovarao na Božje pitanje usredsređujući se na to kako je ostao sam, iako je bilo još 7.000 vernih ljudi sličnih njemu (vidi 1. Carevima 19,10.14). Nedugo zatim čak se molio Bogu da mu uzme život (stih 4). Bio je na mračnom mestu. Koje praktične korake možete preduzeti kad se nađete u pećini? Na primer, mogu da se obratim poverljivom prijatelju, članu porodice ili svom pastoru. Neću donositi ishitrene odluke. Verujem u pozitivne pojedinosti koje moji prijatelji, porodica i Bog govore o meni. Potražiću stručnu pomoć. Živeću svakog dana kao u zasebnoj vremenskoj celini. Slušaću omiljene pesme.
6. Sastavite svoj sopstveni spisak kao grupa i sačuvajte po primerak za svakoga, za one trenutke kad dani postanu napeti.
7. Iz Ilijinog iskustva saznajemo da nikada nismo sami. Bog je uvek tu pored nas i mi to možemo da osetimo ako smo osetljivi na Njegovu prisutnost. Kako možete da se podsetite na Božju prisutnost i ljubav kad se osećate potišteni i slabi? Kako možete da na to podsetite druge koji se slično osećaju?

Lični izazov:

„Smlavljen. Pritisnut sa svih strana nerazrešenim stresom. Zbunjen. Obeshrabren. Razočaran. Potišten.“ Da li ste ikada ovako osećali? Poznajete li nekoga ko se tako oseća?
Učinite danas nešto lepo za nekoga za koga znate da se loše oseća, ili da prolazi kroz teške trenutke. Pošaljite toj osobi ohrabrujuću poruku, zagrlite je i recite joj da može da računa na vas.

Zagazite u dublje vode:

• Jeremija 29,11-12; Priče 3,5.6; Jakov 4,5-8; 1. Petrova 1,13; Jovan 13,17; Isaija 40,31; 2. Korinćanima 12,9; Filibljanima 4,6-8, 4,11-13.
• Elen G. Vajt, Istorija proroka i careva, pogl. 12, „Od Jezraela do Horiva“ i pogl. 13, „Šta ćeš ti tu?“
• „Zato što je Sveti Duh aktivni delatnik u Novom zavetu, a Novi zavet znači ponovno uspostavljanje Božje ljubavi u ljudskoj ličnosti, delovanje Svetoga Duha predviđeno je da bude neprestano uključeno u proces osvedočavanja bez primoravanja, svedočenja bez kršenja volje, prenošenja poruka bez prinude, izvršavanja delikatnog zadatka uveravanja tokom našeg procesa razmišljanja i osećajnih izliva. Tom nežnom i delikatnom operacijom On nas spasava od greha, ostavljajući nam netaknuto dostojanstvo slobodne volje i čuvajući slavu naše individualnosti. Zbog toga se rad Svetoga Duha dosledno prikazuje kao uticaj, a ne kao sila.“ (Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press Publishing Association, 2018, str. 241-242).
• U mislima se borim protiv glasova koji mi kažu da nisam dovoljno dobra / Protiv svake laži koja mi govori da nikad neću dostići merila / Jesam li nešto više od sume svih visokih i svih niskih? /
• Podseti me još jednom samo ko sam, jer moram da znam (ooh oh) // Kažeš da sam voljena kada ne mogu ništa da osetim / Kažeš da sam jaka kad mislim da sam slaba / Kažeš da me držiš kad promašujem / kad ne pripadam, oh, Ti kažeš da sam Tvoja / i verujem (ja), verujem (ja ) / Ono što kažeš o meni (ja) / verujem // Jedino što je sada važno jeste sve što Ti misliš o meni / U tebi nalazim svoju vrednost, u Tebi pronalazim svoj identitet, (ooh oh) // Uzimam sve što imam i sad to polažem pred Tvoje noge. Imaš svaki neuspeh, Bože, a imaćeš i svaku pobedu, (ooh oh). (You Say – Ti kažeš – pesma Lauren Daigle)
• Da biste poboljšali mentalno zdravlje, pobrinite se da dovoljno spavate, da se redovno bavite fizičkom aktivnošću, da pazite na ono što jedete i pijete, i da ste povezani sa drugima i sa Bogom. (Torben Bergland, Mental Health and Lifestyle, July 2019, https://adventistreview.podbean.com/e/torben-bergland-mental-health-and-lifestyle-july-2019/)
• Posetite Tajne dobrog zdravlja = (na 9 jezika) Secrets of Wellness. Naročito potražite članke: “What You Think Matters!”, “Hope for Depression!” i “Bouncing Back!” https://www.secretsofwellness.org.
• Youth Alive je program osmišljen za izgradnju otpornosti među mladima, tako što će ih osposobiti za zdrave izbore. Više informacija na https://youthaliveportal.org/en