„Reče im Isus: a vi šta mislite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga“

(Matej 16,15-16).

Ključni tekst: Matej 16,13-20.

Eugen Peterson je jednom rekao: „Danas živimo u svetu koji je postao osiromašen zbog nedostatka priče“ (Eugen H. Peterson, Eat this book: a conversation in the art of spiritual reading, Colorado Springs, 1932, str. 48). Iako sve možete da uradite brže i bolje, umesto da vam život zbog toga bude bogatiji ili dublji, preostaje još toliko mnogo toga što mora da se uradi tokom sve kraćeg vremena. Postepeno počinjete da osećate kako vam nešto nedostaje. Kad se suočite sa najvećim životnim pitanjima, otkrivate da su vam potrebni i priča i pripovedači.

Pre mnogo godina sproveden je istraživački eksperiment tokom kojeg je posmatrano ponašanje majmuna da bi se saznalo kako oni razvijaju svoje „običaje“ ili „navike“. Za vreme tog ogleda, četiri su majmuna bila stavljena u jednu prostoriju. U sredinu je bio postavljen visoki stub, a na njegovom vrhu nalazile su se banane. Kad bi se majmun popeo da dohvati banane, debeli mlaz hladne vode bi pao sa plafona i polio ga. Majmuni su jedan po jedan pokušavali da dohvate banane, ali su na kraju odustajali nakon što su shvatili da će neminovno biti poliveni.

Zatim su istraživači odlučili da zamene jednog majmuna u ovoj grupi. Kad je ambiciozni pridošlica pokušao da dohvati banane, drugi majmuni su ga povukli unazad i držali ga dok nije odustao od penjanja.

Naučnici su jednog za drugim zamenjivali majmune novim, a oni koji su se već nalazili unutra uvek su zaustavljali sve pokušaje penjanja. Ubrzo je soba bila ispunjena majmunima koji nikada nisu doživeli polivanje hladnom vodom u svom posezanju za bananama. Nijedan od majmuna nije se više nikada penjao na stub bez obzira što bilo koji od njih u prostoriji više nije znao zašto.

Danas slušamo mišljenja analitičara o politici, pronalazimo nove internetske mimove za prenošenje ideja, gledamo protoke beskrajnih traka sa cenama akcija, kao i tabele sa novim poretkom sportskih timova, trenutne podatke o vremenskim uslovima, kalendarske podsetnike i kratke nizove slova, kao što je „LOL“, kojima se čitavi izrazi preoblikuju u skraćenice. Kad digitalne baze podataka daju odgovore na sva pitanja i zahteve, jednostavno možete upitati Siri ili Aleksu: „Gde je suština? Zašto živim? Kako je otpočeo život? Kako će se završiti? Da li sam uopšte bilo kome bitan? Da li je ono što osećam stvarnost ili iluzija? Šta je smisao smrti? Koja se etika, moral i vrednosti uklapaju u svakodnevni život? Ima li nečega uzvišenijeg u životu od golog preživljavanja u svakom novom danu? Ako je Bog moćan, dobar i svestan života na zemlji, zašto izgleda da su zlo, razaranje i bol sve rašireniji?

Odgovore na najumnije misli i pitanja o životu nećete dobiti obaveštenjima iz baze podataka. Ta pitanja zahtevaju da vi sami odgovorite zašto. A za to su vam potrebni priča i pripovedač.
Kad je poslednji Isusov živi apostol zapisivao svoje evanđelje, zapisao je svoj izveštaj i o priči i o pripovedaču:

„Ovo je onaj učenik [pripovedač] koji svjedoči za ovo [svoju životnu priču], koji i napisa ovo: i znamo da je svjedočanstvo njegovo istinito. A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svijet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige“ (Jovan 21,24.25).

„A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojijem koja nijesu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da vjerujete da Isus jest Hristos, sin Božji, i da vjerujući imate život u ime njegovo“ (Jovan 20,30.31).

Pričanje svoje životne priče je od presudne važnosti, ali je čak i ono što odlučite da ne ispričate isto tako važno. Da li ste ikada razmišljali da vaše ćutanje, na jedan ili na drugi način, može značiti odobravanje? Kad zadržite svoje usne da tokom razgovora ne ispričaju vašu životnu priču, to vas menja. Naprosto morate da progovorite.

Možda je i Isus smatrao da je došlo vreme da progovori. Jednog dana je okupio učenike da dobije povratna obaveštenja i upitao ih:

„Ko govore ljudi da je sin čovječji? A oni rekoše: jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka“ (Matej 16,13.14).

Učenici su odgovorili navodeći šta se sve „na ulici“ govorilo o Isusu, ali su, za imena koja su Mu naveli, znali da ne odgovaraju istini. Skoro polovina učenika ranije je sledila Jovana Krstitelja – tako da je to očigledno bila glasina. Naziv „Ilija“ obično bi podsticao sjajno podsećanje – jer se na kraju poslednjeg poglavlja Malahijine knjige spominje ovaj senzacionalni prorok – ali učenici nisu prihvatili ni tu priču. Možda je postojao kult sa grupom sledbenika koji su očekivali da Mesija oživi Izrael – kao što je to učinio Jeremija – ali oni nisu zagrizli ni tu udicu.

Glasine i ankete o popularnosti su zanimljive, ali Isus ih je zatim pritisnuo da progovore istinu, da podele svoju životnu priču. Pa ih je upitao:

„A šta je sa vama? Šta vi mislite ko sam ja?” (Matej 16,15).

Možete zamisliti učenike kako se premeštaju s noge na nogu i sa strahom pogledaju oko sebe. Opasno je na ovom svetu reći ono što zaista mislite. Neprijatnu pauzu su verovatno osećali i mnogo duže nego što je u stvari trajala. Napokon, Petar je upao i odgovorio:

„Ti si Hristos, sin Boga živoga“ (Matej 16,16).

Ponekad će neko nešto izustiti, izgovarajući jednostavnu rečenicu, koja će vas naprosto preneti preko praga. Premestiće vas iz jednog u drugi život. Petrovo je priznanje tako jednostavno proglasilo ono što je „znao“ i „verovao“ o Isusu Hristu. Da li ste se već borili sa izjavama koje su bile toliko čvrste da su izgledale kao „slepa vera?“ A kakve vrste vere uopšte postoje?

• Vera zasnovana na pretpostavkama,
• slaba vera,
• vera nabijena osećanjima,
• spora vera,
• nezrela vera …

Koju god vrstu vere imali, to je ipak vera. Vera nije završetak putovanja, već upis na novi način razmišljanja, gledanja i življenja. Mnogi čekaju još više obaveštenja i novih saznanja nadajući se da će time pronaći nepokolebljivu sigurnost, a ipak je retko pronalaze. Ako se borite sa prirodom svoje vere, uzmite u obzir izreku: „Ne dozvoli da te ono što ne znaš zbuni oko onoga što znaš“. Uvek će postojati trenuci nesigurnosti, ali pojedinosti koje već znate ne bi trebalo da budu precrtane zbog spiska onih koje vam još nisu jasne. Uvek postoji nešto novo što je moguće naučiti i saznati.
Isus je znao da je Petrova vera bila nesigurna, nepouzdana i precenjena. Kasnije, tokom noći u kojoj je Isus bio uhapšen, Njegove reči Petru obuhvatile su i stvarnost slabosti te vere i poverenje da će on tu slabost pobediti: „Simone! Simone! evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braću svoju“ (Luka 22,31.32).

Ohrabrujuće je saznanje da je Petrovo srce bilo sposobno za izdaju, a i ispunjeno do te mere Svetim Duhom da je mogao da progovara nadahnjujući životom hiljade. Presudni trenutak nastaje kad konačno izgovorite ono što verujete. Čak ako i ne izgovorite nijednu reč, i time šaljete poruku. Ako ne ustanete kada ste na to pozvani, time što nastavljate da sedite na mestu progovorićete protiv vašeg verovanja. S druge strane, kada pričate svoju životnu priču, ne postoji snaga koja bi se mogla suprotstaviti vašim rečima u prilog Hristu.
Možda se borite sa odlukom zbog toga što smatrate da je vaša životna priča nezanimljiva. Možda mislite da su vam neuspesi brojni, a pobede sporadične i retke. Najbolja su svedočanstva uvek iskrene izjave ljudi koji traže, bore se i sežu ka novim iskustvima:

• Slepac je rekao: „Ne znam; samo znam da ja bijah slijep, a sad vidim“ (Jovan 9,25).
• Samarjanka je trčala ka svom gradiću da objavi: „Hodite da vidite čovjeka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?“ (Jovan 4,29).
• Čovek koji je bio opsednut demonima vratio se u rodni grad i posvedočio rekavši: „Bog mi se smilovao. Dozvolite mi da vam kažem šta je Bog učinio za mene!“ (Marko 5,19.20).

Jedno svedočanstvo počinje izjavom: „Ne znam“.

U drugom se postavlja pitanje: „Da nije to Hristos?“

A u još jednom jednostavno se iznosi opis životne priče rečima: „Bog mi se smilovao“.
Nećete videti njihove životne priče među govorima na TED-u, ili ispričane filmom na YouTube-u, ali se svet promenio zbog ljudi nalik njima. To se događa kad ustanete i progovorite. Hrišćanski se pokret kreće napred samo zbog toga što ljudi odgovaraju na Isusovo pitanje: „A vi šta mislite ko sam ja?“
Snaga priče je neosporna. Kad objavite šta verujete o Isusu i šta ste iskusili u dodiru sa Njim, te reči postaju početak nade i novog života. Na kraju, važno je ono što kažete, pa čak i ono što ne kažete.

Navod iz dela EGV:

„Od samog početka Bog je želeo da Njegova Crkva pokaže svetu Njegovu puninu i Njegovu dovoljnost. Vernici Crkve, oni koje je pozvao iz tame k čudesnom videlu svome, treba da odražavaju Njegovu slavu“ (Elen G. Vajt, Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 10).

Molitva dana:

Gospode, želim da Te priznam za svog ličnog Spasitelja. Želim da doživim lično iskustvo sa Tobom i želim da budem Tvoj sledbenik svakog novog dana. Takođe želim da budem hrabar i da svoju životnu priču podelim sa drugima.

Pitanja za razmišljanje:

1. Zašto je važno lično odgovoriti na Isusovo pitanje: „Ko kažete da sam ja?“ Šta to znači o prirodi naše vere (kao pojedinaca)?
2. Razmislite o svojoj, ličnoj zajednici sa Isusom. Koji su bili ključni trenuci koji su doveli do vašeg obraćenja? Podelite sa grupom.
3. Kako se osećate kad bi trebalo da sa drugima razgovarate o Isusu, naročito sa ljudima koji nisu hrišćani? Podelite svoja iskustva sa grupom.
4. Da li se od svakog hrišćana očekuje da bude Isusov svedok? Na koji način?
5. Šta vam je neophodno da biste mogli da sa drugima razgovarate o Isusu? Kako možete da podržavate jedni druge u ostvarenju tog zadatka?

Lični izazov:

„Šta je sa tobom? Ko kažeš da sam ja?“ I vi mate svoje lično iskustvo sa Isusom, svoju životnu priču koju je potrebno da ispričate. Ovom prilikom izazov je da napišete svoje evanđelje, kao Matej, Marko, Luka i Jovan.

Kao pomoć mogu da vam posluže sledeće smernice:

• Opišite svoj život pre nego što ste postali Isusov sledbenik;
• Razmislite i porazgovarajte o ključnim trenucima vašeg iskustva obraćenja;
• Objasnite koliko je vaš život danas drugačiji zbog Isusa.

Uvežbajte da svoje lično „evanđelje“ iznesete prijatelju.

Sada, kad vas bilo ko upita o vašoj veri, možete da podelite svoje „evanđelje“!

Zagazite u dublje vode:

• Efescima 2, Isaija 56, Matej 1, Luka 3,21-22, Jovan 1,1-42, Jevrejima 1,1-4, Jovan 17.
• Rimljanima 5,15-19. Vidi takođe: Slavi Mitrev, „Friends Again, Friends Forever” (pogl 5. bazirano na Rimljanima 5) u Romans Study Guide. Edited by Youth Department of the Inter-European Division of SDA, 2017. Dostupno za preuzimanje na: https://icor.church/resources/
• Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press, 2018.
• Elen G Vajt. Čežnja vekova, pogl. 45, „U senci krsta“.
  „Svaka druga osoba koja je u središtu bilo koje religije imala je svoj početak bilo u svetu fantastičnog ili u stvarnosti… Trenutku Isusovog rođenja u Vitlejemu prethodila je večnost. Njegovo biće nije nastalo u vremenu, niti je nastalo voljom čovečanstva. Autor vremena, koji je živeo u večnosti, utelovio se u vremenu kako bismo mogli da živimo sa večnošću u pogledu. U tom smislu, Hristova poruka nije bila uvođenje religije, već uvođenje istine o stvarnosti onakve kakvu sam Bog poznaje.“ (Ravi Zacharias. Jesus Among Other Gods: The Absolute Claims of the Christian Message. Nashville: Thomas Nelson, 2000, str. 34-35)
• „Moramo se zapitati: Zašto ne postoji neki drugi Jevrejin iz prvog veka koji danas ima milione sledbenika? Zašto ne postoji pokret Jovana Krstitelja? Zašto je Isus od svih ličnosti iz prvog veka, uključujući i rimske careve, i danas poštovan, dok su se drugi rasuli po prašini istorije? To je zato što je ovaj Isus – istorijski Isus – takođe i živi Gospod. Eto zašto. To je zato što je On još uvek pored nas, dok su ostali odavno nestali.“ (Lee Strobel. The Case for Christ. Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 1998, str. 141)
• „Odlučivanje o tome ko je Isus Hristos, ne sme da bude samo neka zaludna intelektualna vežba. Ne možete Ga odložiti na policu kao velikog moralnog učitelja. To nije validna opcija. On je ili lažov, ludak ili Gospod. Morate da odlučite.“ (Josh McDowell. The New Evidence that Demands a Verdict. USA: Thomas Nelson, 1999, str. 162)