„…Reče joj: ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reče: nijedan, Gospode! A Isus joj reče: ni ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne griješi“

(Jovan 8,10.11).

Ključni tekst: Jovan 8,1-11.

Neko je rekao: „Kad su vam drugi nešto skrivili, vi želite pravdu; ali kada ste vi pogrešili, tada želite blagodat“. Oba iskustva mogu biti veoma žestoka. Izveštaj iz osmog poglavlja Jovanovog evanđelja često se navodi kao jedan od najboljih primera Božje nesavladive blagodati. Iznenađuje vas svaki put kad ga pročitate. Možda nas taj izveštaj tako duboko zaokuplja zbog toga što veoma lako možemo da se poistovetimo i sa tužiocima i sa optuženom ženom.

Ipak, dve osobine ovog izveštaja ga čine nezaboravnim: 1) pitanja koja je Isus postavio na kraju i 2) način na koji je Isus naveo ženu da glasno odgovori na Njegovo pitanje. Obično vas pitanja pokreću na razmišljanje, reagovanje, deljenje obaveštenja, ili ispravljanje nerazumevanja – a na prvi pogled čini se da je tako lako odgovoriti na Isusovo pitanje.

Na internetu postoje beskrajni forumi o „pitanjima sa smicalicama“; znate već tu vrstu pitanja zbog kojih se osećate nelagodno i sumnjičavo, jer se svaki odgovor dat odmah i na prvi pogled čini nekako suviše očiglednim. Studenti sumnjaju na najgore kada pitanja na ispitu izgledaju „suviše lako“ i kada se bore da pronađu „pravi“ odgovor. Kad je u pitanju verovanje, istina je da je Božansko spasenje potpuno besplatno za vas. Veoma je jednostavno. Ipak, najteže je zaista poverovati da te Bog spasava. Vaša bi priroda radije izabrala da obezbedi uspeh sopstvenim sredstvima. Mada se samopouzdanje ovde i ne pokazuje baš kao neka vrlina.

Svesni da su ljudi sposobni za velikodušna dela ljubaznosti, kao i za zastrašujuće surovosti, posmatramo mesto na kome se odigrava prizor bezvremenog izveštaja o katastrofalnoj bruci u predvorju hrama.

Ironično je da se ovaj događaj zbiva baš u predvorju hrama.

Vratimo se samo na trenutak unazad. Svetinja je bila izgrađena tokom putovanja kroz pustinju. Nakon 400 godina robovanja, Izraelci su krenuli na put iz ropstva ka obećanoj zemlji. U međuvremenu, Bog im je uputio poruku da naprave jedan naročito odvojeni prostor: „I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam“ (2. Mojsijeva 25,8).

Sa ulaskom greha u svet, promenio se odnos između Stvoritelja i Njegovih stvorenja. Postao je sasvim očigledan jaz razdvajanja između Boga i ljudi. Stvarnosti „odvojenosti“ od Stvoritelja direktno nasuprot bila je postavljena prisutnost svetinje – Bog je sada sa nama, ili stanuje u našoj sredini.

Ako je bilo gde postojalo mesto na kome su se mogli sresti sveti Bog i izgubljeni grešnik to mesto bilo je u hramu, u prostoru u kome biste svakodnevno mogli da se približite Bogu. Spoljno predvorje hrama bilo je spremno da svima prenese poziv da su prihvaćeni i da je svima oprošteno. Namena tog svetog prostora opisana je u psalmima:

„Za jedno samo molim Gospoda,
samo to ištem,
da živim u domu Gospodnjem
sve dane života svojega,
da gledam krasotu Gospodnju
i ranim u crkvu njegovu“
(Psalam 27,4).

Pa ipak, krasota, gracioznost i istinitost „tog prostora“ postali su osnovna pozornica za užasan prizor. Prema Jovanu: „Književnici i fariseji dovedoše k njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na srijedu, rekoše mu…“ (Jovan 8,3.4).

Retko ćete naći ljude koji kliču: „Dobro je! Najzad smo uhvatili prestupnicu!“ Pre će se kod vas javiti zaprepašćenje i ogorčenost prema verskim vođama koji klize ka katastrofalnoj bruci. Ipak, ceo prostor predvorja i prostora za suđenje je savršen – ceo događaj se zbiva u hramu, pred Isusom. I tako se „nameštaljka“ za ovu ženu, koja je bila namenjena da u zamku uhvati Isusa, pretvorila u savršeno izjalovljen plan verskih vođa. Uostalom, nalazili su se pred Isusom, prozvanim i Emanuilo, što znači: „S nama Bog“ (Matej 1,23).

Verske vođe su povukle svoj strateški potez, ali postojala su dva kobna nedostatka u njihovim dokazima. Pre svega, iako je ova žena bila uhvaćena u preljubi, zakon je zahtevao smrtnu kaznu za oba prestupnika (5. Mojsijeva 22,22 i 3. Mojsijeva 20,10). Oni su doveli samo ženu i nisu imali nijednog svedoka. Prema zakonu, svako iskrivljavanje istine na sudu bilo je kažnjivo smrću. Drugi važan sporni detalj sastojao se u tome što je za svaku smrtnu kaznu morao da zaseda rimski sud.

Prizor je veoma upečatljiv: Isus piše po zemlji usred predvorja hrama i, pošto je prstom ugravirao istinu, ispravlja se i predlaže nešto što poput zvona odzvanja po celom tom mestu: „Koji je među vama bez grijeha neka najprije baci kamen na nju“ (Jovan 8,7).

Niko nije rekao ni reč. Nije bilo odgovora. Mogli ste da čujete samo zvuk sandala vučenih po zemlji, izazvan stopalima ljudi koji odlaze. Nekoliko minuta kasnije predvorje je bilo prazno, osim žene i Isusa, koji su ostali na sredini predvorja.

Glas koji poziva planete u postojanje i šapatom utišava uragane, postavlja dva pitanja: „Ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“

Zapamtite, pitanja koja Bog postavlja često su vrata ka novom životu. Izveštaj je gotovo suviše dobar da bi bio istinit za ženu uhvaćenu u preljubi. Da li je Isusovo pitanje nosilo novu smicalicu, ili joj je njime bila zaista data nova prilika da otpočne iznova?

Ako vam je teško da provalite istinu o blagodati, niste u tome sami. Pomalo je suviše jednostavna. Pomalo je i suviše dobra da bi bila istinita. Glasno izgovaranje reči „spasen sam“ ili „slobodan sam“ još je dublji problem za čovečanstvo. Blagodat i milost nisu komplikovani pojmovi za razumevanje ili objašnjavanje, ali ih je veoma teško prihvatiti i prigrliti.

Ponovo razmislite o pitanjima: „Gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“ Postoji jedan prizor iz Otkrivenja kojim je prelepo obuhvaćen odgovor:

„Sad posta spasenije i sila i carstvo Boga našega, i oblast Hrista njegova; jer se zbaci opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našijem dan i noć. I oni ga pobijediše krvlju jagnjetovom i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti“ (Otkrivenje 12, 10-11).

Ova istina važi za ženu uhvaćenu u preljubi, a važi i za vas. Da li ćete danas objaviti ovu istinu? Kažite je glasno! Kad to učinite, ona će vam značiti više nego kad biste svoje misli zadržali samo za sebe. Dok je izgovarate, ta istina jača u vašem srcu i umu.

Mislite li da je žena čula Isusa kad joj je rekao: „Ni ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne griješi“ (Jovan 8,11)? Možda zbog toga razmišljate o svojoj sopstvenoj životnoj priči i o svojim:

• izneverenim obećanjima,
• slaboj posvećenosti,
• skoro stalnoj nedoslednosti,
• ljudima koje ste izneverili
• i prikrivanju istine.

Međutim, Isus ne dovodi ljude u položaj u kome će propasti. Isus je podseća da „ide i da više ne greši“. Ako smatrate da se poenta Njegovog „idi“ nastavlja uputstvom „i postani potpuno besprekorna“, ceo izveštaj je kontradiktoran. Drugi dobar način da iskažete: „Idi, i više ne greši“ jeste: „Pošto si sada slobodna, idi i hodaj u toj slobodi nesputana vezama ropstva“.

Neki se bore sa predstavljanjem mogućnosti da život na zemlji greha može ikad dozvoliti duboko i postojano pouzdanje u spasenje, ali postoji još jedna istina: sada ste mu mnogo bliži nego što to shvatate.

Razmislite o ovom događaju koji se zbio pre mnogo godina.

Pošto je Antonio Stradivari ručno izrađivao svoje violine, sa tako velikom pažnjom i preciznošću, one su zbog svog plemenitog zvuka postale najčuvenije na svetu. Kada je Piteru Kroperu (Peter Cropper), priznatom britanskom violinisti, ponuđen jedan takav, 258-godina star Stradivarijev instrument, da na njemu svira na svojim koncertima, umetnikov životni san se ostvario.
Stiglo je i dugo očekivano veče. Izašao je na pozornicu i, nažalost, spotakao se, pretvorivši svoj san u noćnu moru kad je tako pao preko svoje Stradivarijeve violine da joj je otkinuo vrat. Pogledao ju je i na svoj užas zapazio da je neprocenjivo vredan instrument sada slomljen.

Kao što možete i da zamislite, Piter Kroper je bio potpuno poražen. Odneo je violinu majstoru da pokuša da je popravi. Iako su mnogi mogli da preduzmu takvu popravku lepkom, alatima i obilnim stručnim radnim vremenom, niko od njih nije mogao da pretpostavi da li će violina ikada ponovo zazvučati kao ranije. Posle popravke, Piter je saznao da zvuk više nije isti. U stvari violina je zvučala još bolje. Objasnio je: „U suštini, violina je sada u boljem stanju nego ikad i proizvodi mnogo rezonantniji ton“. (Albin Krebs i Robert Mcg. Thomas. “Notes on People; Music to His Ears”, The New York Times, October 3, 1981.)

Slomljena. Popravljena. Bolja. Nakon života sebičnosti i greha, da li ćete ikada ponovo biti blizu Bogu? Da li je čak moguće biti bliži Bogu nakon lomova i padova? Elen Vajt je zapisala jednu od onih izjava koje nam „izgledaju suviše dobre da bi bile istinite“:

„Svojim životom i smrću Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina je namera bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikad nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao za čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti“ (Čežnja vekova, str. 25).

Danas ste Mu, zbog Hristove žrtve na krstu, mnogo bliži nego što ste to ikada mogli da zamislite. Možda ste čuli izreku „moj greh je bio velik, ali Božja ljubav je bila još veća“. To je apsolutno tačno.

Ali, potrebno je da učinite više nego da se samo sa tim složite u svom umu. Potrebno je da to izgovorite naglas i da živite u skladu sa tim. Prošetajte do hramskog predvorja u kome je presuđeno i pronađite blagodat u Isusu.

Navod iz dela EGV:

„U činu opraštanja ovoj ženi i hrabrenju da živi boljim životom, Isusov karakter odsjajuje lepotom savršene pravde. Iako ne prikriva greh, niti smanjuje osećanje krivice, On ipak ne želi da osudi, već da spase“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 462).

Molitva dana:

Gospode, žena iz ovog izveštaja me podseća na Tvoju neumornu, beskrajnu i zauvek odanu ljubav prema meni. Tvoja blagodat mi je dovoljna. Pomozi mi da to ne samo shvatim, već da to duboko u svom srcu i u potpunosti prihvatim.

Pitanja za razmišljanje:

1. „Ako je bilo gde postojalo mesto na kome su se mogli sresti sveti Bog i izgubljeni grešnik to mesto bilo je u hramu, u prostoru u kome biste svakodnevno mogli da se približite Bogu.“ Da li to, kao istina, važi i za vašu crkvu? Kako to? Ako ne, kako bi vaša crkva mogla da postane brižnija? Šta možete da učinite kako bi vaša crkva bila sigurno mesto za nesavršene grešnike?
2. Razmislite o ženi pred Isusom. Znala je da je kriva. Bila je ponižena pred svima. A zatim čuje kako je Isusa oslobađa i daruje joj Svoju blagodat. Šta mislite kako se osećala? Kako biste opisali blagodat iz ugla njenog iskustva?
3. „Blagodat i milost nisu komplikovani pojmovi za razumevanje ili objašnjenje, ali ih je veoma teško prihvatiti i prigrliti.“ Da li se slažete? Zašto? Možete li da smislite primere iz stvarnog života koje biste mogli da podelite sa grupom?
4. Isus progovara ženi: „Idi i više ne greši“. Pisac to prevodi kao: „Pošto si sada slobodna, idi i hodaj u toj slobodi nesputana vezama ropstva“. Kako biste to izgovorili svojim sopstvenim rečima: „Idi i ….“.
5. Šta vam je lakše: da prihvatite blagodat ili da je nekom prenesete? Zašto?

Lični izazov:

• „Gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?“
• Možda se čini pitanjem sa smicalicom, ali nije. Isus isto tako kaže i tebi da ti je Njegova blagodat dovoljna.
• Isprobaj sledeće: Jedne sedmice otpočinji svaki dan podsećajući sebe na dar blagodati čitanjem ovog stiha: „Bog vas je spasio svojom blagodaću kad ste poverovali. I za to ne možete da preuzmete zasluge; to je Božji dar” (Efescima 2,8 – NLT).
• Odštampajte ga, odredite mu neki zanimljiv font, obojite ga, napravite ga privlačnim na svoj način, i stavite ga na ogledalo u kupatilu ili na neko drugo mesto gde ćete ga videti svakog jutra.
• Dok se svakodnevno družite sa drugima, podsetite se Božje blagodati i izaberite da delujete sa blagodaću prema svakoj osobi sa kojom vam se ukršta put. Unapred isplanirajte praktične načine za to. Na primer: „Ako mi danas neko neljubazno progovori, umesto da odgovorim istim tonom, odgovoriću ljubazno i blago“. Na kraju sedmice se zapitajte kako ste se osećali zbog ovog izazova.

Zagazite u dublje vode:

• Rimljanima 6, 7 i 8. Vidi takođe: Fabian Looser Grönroos, “Powerful grace: Operating Manual on How to Defeat Sin” (pogl. 6, bazirano na Rimaljanima 6); Pierrick Avelin, “The Christian’s Paradox: The Christian Walk, An Unexpected Journey” (pogl. 7, bazirano na Rimljanima 7); i Raphaël Grin, “The Radical and Unconditional Love of God: How God Is Dealing with Evil” (pogl. 8, bazirano Rimljanima 8) u Romans Study Guide. Edited by Youth Department of the Inter-European Division of SDA, 2017. Dostupno za preuzimanje na: https://icor.church/resources/
• Efescima 2, 4-9; 2. Korinćanima 12, 9; Isaija 30,19; 2. Timotiju 1,9; Titu 3,7.
• Elen G. Vajt, Čežnja vekova, pogl. 50, „Među zamkama“.
• Na Isusovu priču o radnicima u vinogradu (Matej 20,1-16): „Blagodat nije o tome da li ste stigli poslednji ili prvi; ona je o nebrojanju. Mi primamo blagodat kao dar od Boga, a ne kao nešto što težimo da zaradimo… Rizikujemo da propustimo suštinu priče: da Bog daje darove, a ne platu. Niko od nas ne dobija platu po zaslugama, jer niko od nas ne stiže ni blizu zadovoljavanju Božjih zahteva za savršenim životom.“ (Philip Yancey. What’s so Amazing about Grace? Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 1997, str. 61-62)
• „Hrišćanstvo nije žrtva koju dajemo, već žrtva u koju verujemo.“ (P. T. Forsyth)
• „Isus je dar. On je blago. Blagodat je dragocena jer je to On. Blagodat menja živote zato što ih On menja. Blagodat nas obezbeđuje zato što to On čini. Dar je sam Davalac. Otkriće blagodati znači otkrivanje Božje posvećenosti vama, Njegove tvrdoglave odlučnosti da vam pruži ljubav očišćenja, izlečenja, ljubavi koja oporavlja i ponovo uspravlja ranjene… To je dar koji Bog daje. Blagodat koja nam prvo daje snagu da primimo ljubav, a zatim i moć da je pružimo.“ (Max Lucado. Grace: More than We Deserve, Greater than We Imagine. Nashville, Tennessee: Thomas Nelson, 2012, str. 150)