„…I sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: ’Gde si?’“

(1. Mojsijeva 3,8.9).

Ključni tekst: 1. Mojsijeva 3,1-10.

U velikim trgovačkim centrima, parkovima, pa čak i na planinarskim stazama, ugledaćete često tablu na kojoj se često nalazi karta celog okolnog područja. Negde na karti nalazi se i uočljiva strelica sa natpisom „VI STE OVDE!“

Ako želite da putujete, recimo u Ženevu, vi ukucavate u GPS adresu svog odredišta i zatim se na ekranu pojavljuju dve istine: gde ste sada i gde želite da stignete. Slično tome najvažnija životna pitanja su ona o vašem polaznom mestu i odredištu. Priča o životu počinje odgovaranjem na ključna pitanja u Prvoj knjizi Mojsijevoj.

Pogledajmo izveštaj iz vrta u kome se govori o Bogu koji stvara svet, organizuje sistem i pokreće život na zemlji: „U početku stvori Bog nebo i zemlju…Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma“ (1. Mojsijeva 1,1.31). Zvuči savršeno!

Izveštaj o stvaranju prikazuje savršeni svet stvoren za trajnu dobrotu i slavu.

Da li pripadate krugu onih osoba koje obično pročitaju početak i, obuzete zbivanjima u priči, požure na poslednje stranice da vide kako će se situacija razrešiti? Biblija otpočinje sa dva poglavlja prepuna opisa života u savršenom skladu, a završava sa poslednja dva poglavlja Otkrivenja koja nastavljaju sa opisom slavnog kraja kada će sve biti obnovljeno. Danas živimo u sredini knjige, negde između prvog vrta i onog obnovljenog, kome se nadamo na kraju.

„Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete“ (1. Mojsijeva 3,1-3).

Bog stvara zemlju, drveće i biljke, svetlost, vodu, životinje i ljude. Adamu i Evi je rečeno da obrađuju, proizvode i umnožavaju se. Bog kaže ljudima da slobodno jedu plodove sa svih stabala, osim sa jednog. Kad malo razmislite, čini se neracionalnim reći: „Jedite voće! Dobro je, ali jedenje onog tamo, naročitog voća, nije za vas dobro – ono već nije u redu. “Ako ne postoji moralni čin nasilja, mogli biste razumeti kad bi ljudi sagledali Boga kao suviše strogog ili zahtevnog. Površno gledano, kazna ne odgovara prestupu. „Jedite voće, svo voće, osim sa jednog jedinog drveta, jer ako to učinite, umrećete.“ Zašto je jedenje tog voća toliko pogrešno?

Ne radi se o prirodi samog tog voća. Problem je u vašem većem poverenju u sopstvena čula i razumevanje nasuprot jasnoj zapovesti vašeg Stvoritelja. Kad pređete preko te prekretnice, na kojoj uzdižete sopstvenu volju iznad Božje volje, prelazite na područje na kome vi sami postajete božanstvo. Ako samo ostanete istrajni u tom svom novom razumevanju, vi postajete nova referentna tačka. Imajte na umu da kušač nije tvrdio da je Stvoritelj zao. Nije ni nagoveštavao da Bog ne postoji. Promena nije o Bogu, već o tebi. Središnje pitanje u padu naših praroditelja sastoji se od malog prilagođavanja koje menja vaš sopstveni položaj u odnosu na Boga.

Božja su deca prišla bliže drvetu jer ih je privukao glas zmije. Pošto su se našli tako blizu plodu – u sadejstvu sa zmijskim rečima – Adam i Eva su bili povedeni da pogledaju prema sopstvenim željama, umesto prema Božjoj volji. Posumnjali su u srce Božje.

Prevara je u njihovom položaju stvorila zastrašujući rezultat. Kad je Bog došao u vrt kako bi pronašao svoju decu, oni su se osećali strancima u Njegovom prisustvu. Prvo pitanje koje je Bog postavio bilo je: „Gde si?“ (1. Mojsijeva 3,9). Jasno je da je Bog znao gde se kriju Njegova deca. Pravo je pitanje bilo zašto su se sakrili.
Kad osećaš da je bekstvo tvoj izbor, možeš da veruješ da Bog i dalje zna gde se kriješ. Odgovor na pitanje „Gde si?“ deo je procesa Njegove obnove. Ako se nisi uskladio sa Bogom, time otvaraš najmanje dve mogućnosti: 1) da ostaneš na mestu sakrivanja i 2) da Mu odgovoriš na pitanje.

„Gde si?“ Kad biste danas vi odgovarali na to pitanje, kakav bi bio vaš odgovor? Adamova ispovest otkriva kako deluje greh u našim srcima: „Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih“ (1. Mojsijeva 3,10).

Čuo sam…

Uplašio sam se…

Bio sam go…

Sakrio sam se…

Da li ste u iskušenju da uradite isto? Da se usredsredite na svoju trenutnu situaciju i da se sakrijete? Da pokušate da sve popravite sami? Ili da se okrenete prema Bogu i suočite se s Njim?
Kada se okrenete Bogu, sagledavate sve drugačije. Videti Boga (umesto sebe) je prvo i najvažnije prilagođavanje koje možete da izvršite u svom životu. Jednom je A. V. Tozer rekao: „Ono što nam padne na pamet kad razmišljamo o Bogu je najvažnija istina o nama“. Videti na pravi način Boga menja sve.

A i držanje suprotnog stava potvrđuje tu istinu. Lucifer je otkrio da će vam način gledanja promeniti opažanje, a opažanje će vam zatim promeniti sve, baš kao što piše u Isaiji:

„S neba si pao,
Svetlonošo, zorin sine! […]
Ti si govorio u svom srcu:
‘Do nebesa ću se podići,
Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto;
I sešću na zbornu goru
Na krajnjem severu.
Podići ću se iznad oblaka.
Izjednačiću se sa Svevišnjim’“
(Isaija 14,12-14 – NSP).

Možete da istaknete „ja tako hoću“ umesto „neka bude volja Tvoja…“ Ista iskušenja se uvek iznova vraćaju i u izveštajima o Isusovom životu: tvoja volja ili Božja volja. Đavo je iskušavao Isusa u pustinji predlogom: „Ako si sin Božji, reci da kamenje ovo hljebovi postanu“ (Matej 4,3).

Đavo je kasnije došao i u Getsimanski vrt. Isus se ponovo suočio sa istim iskušenjem: „Da izaberem ono što ja hoću“ ili „da izaberem da izvršim Božju volju“. Isus je odgovorio: „Oče! kad bi htio da proneseš ovu čašu mimo mene! ali ne moja volja nego tvoja da bude“ (Luka 22,42). To bi mogla da bude najteža molitva ako tako stvarno i mislite!

Čak i posle pobedonosne odluke u Getsimaniji, izraelske su vođe izazivale Isusa na krstu istim iskušenjem:

„Ako si sin Božji, siđi s krsta!“ A tako i glavari sveštenički s književnicima i starješinama potsmijevajući se govorahu: „Drugima pomože, a sebi ne može pomoći“ (Matej 27,40-42).

Okrenite se Bogu. To je težak korak, ali je jedino ispravan. Druga mogućnost jeste da se držite podalje od Boga nadajući se da ćete tokom sakrivanja otkriti neki drugačiji način. Kad promenite svoj položaj, menja se i odnos. Reč „pokajte se“ u Bibliji jednostavno znači „okrenuti se“ ili „promeniti svoje mišljenje“. Možda verujete da ste napravili suviše koraka odlazeći od Boga da biste se stvarno okrenuli i vratili nazad. Možda mislite da prvo morate da promenite svoj život, da dokažete svoja ispravna uverenja i krenete pravim putem pre nego što Bog izleči udaljenost među vama.

Istina je da je jedina udaljenost između vas i Boga vaš trenutni položaj. U momentu u kome se obraćate Njemu, Bog popunjava jaz. Udaljenost se briše Božjom blagodaću.

Prisetite se rajskog vrta. Zašto su se Adam i Eva sakrili? „Uplašio sam se.“ Možda se sećate da je Jovan zapisao: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah. Jer strah je povezan s kaznom, a ko se boji, nije savršen u ljubavi“ (1. Jovanova 4,18. SSP).

Pomislite ponovo na rajski vrt. Kad je Bog pregledao štetu greha koji je zmija izazvala, Bog je izrekao dva prokletstva. Da li je Bog prokleo Adama i Evu? Ne! Prema izveštaju o stvaranju Bog je prokleo zmiju zbog njenog užasnog zločinačkog dela (1. Mojsijeva 3,14), a i zemlju (1. Mojsijeva 3,17). I na kraju Bog će uništiti zmiju a zemlju očistiti vatrom (Otkrivenje 20). Bog je prorekao da će greh stići do svog krajnjeg odredišta.

Pomislite ponovo na rajski vrt. Kad je Bog upitao: „Gde si?“ Adam i Eva su odlučili da se okrenu ka Bogu. Iako će biti smrti i mnogo bitaka, a nastupiće i dug vremenski period pre nego što otkupljenje i obnovljenje budu potpuno završeni, Bog je smesta počeo da deluje i obukao Adama i Evu (1. Mojsijeva 3,21). Dao im je obećanje o budućem pomirenju preko Isusa: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati“ (1. Mojsijeva 3,15; vidi takođe i 2. Korinćanima 5,19-20).

1997. godine časopis Čikago Tribjun objavio je članak o padobranskoj nesreći. Obično možete da očekujete da se nesreća, koja ima neke veze sa skokom iz aviona, neće završiti dobro. Majkl Kostelo (Michael Costello), instruktor padobranstva, skočio je iz aviona sa Geretom Grifitom (Gareth Griffeth), početnikom u skokovima padobranom. Geret je ubrzo otkrio koliko je imao sreće što je imao tako veštog instruktora. Kad je povukao uže za otvaranje padobrana, on se nije otvorio i njih dvojica su nastavljali da padaju kroz vazduh pravo prema zemlji. Ali neposredno pre nego što su udarili u zemlju, Majkl Kostelo se zakotrljao, udarajući prvi o tlo i ublažavajući Geretov pad. Instruktor je poginuo na mestu, ali Geret je preživeo, sa slomljenom kičmom, međutim, ipak ne u toliko strašnoj meri da bi ostao paralizovan. Bilo bi lako zamisliti kako se Geret redovno vraća na mesto na kome je neko drugi ublažio njegov pad spasavajući mu život i kako ono postaje za njega sveto tlo.

Od početka je plan bio da se slomljenost zbog greha prekrije žrtvom Sina. Kao rezultat Hristove žrtve, možete se sa pouzdanjem okrenuti i suočiti se sa Bogom. Na pitanje „Gde si?“ možete sa sigurnošću odgovoriti: „Ja sam sa Njim“.

Molitva dana:

Gospode, pomozi mi da budem iskren prema sebi i prema Tebi oko toga gde se u životu trenutno nalazim. Obraćam Ti se i pozdravljam dobrodošlicom Tvoju prisutnost u mom životu.

Navod iz dela EGV:

„Svojim životom i smrću Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera je bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikad nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti“ (Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 25).

Pitanja za razmišljanje:

1. Da li vam je lako da objasnite pojam greha i pada u greh? Jedan prijatelj je jednom rekao: „Mislim da ako pogledate, mi smo uglavnom dobri: ne krademo, ne povređujemo druge, ni ne ubijamo“. Kako biste objasnili šta je greh prijatelju koji ništa ne zna o Bogu?
2. Razmislite o razgovoru između žene i zmije (1. Mojsijeva 3,1-6). Da li iz ovog iskustva možemo da naučimo nešto o izbegavanju greha i pobedi nad iskušenjima? Objasnite.
3. „Čuo sam… Uplašio sam se… Bio sam go… Sakrio sam se…“ Kad radimo nešto pogrešno, ili osećamo stid i krivicu, zašto je sakrivanje naša prva instinktivna reakcija? Da li je sakrivanje uopšte korisno? Zašto?
4. Zašto smatrate da je Bog Adamu i Evi postavio pitanje: „Gde si?“ Šta vam Njegovo pitanje pokazuje o Njegovom karakteru?
5. Kako se osećate kad znate da Bog već zna svaki detalj vašeg života, da već zna „gde ste“?

Lični izazov:

Pogledaj se danas u ogledalo. Ko je u stvari osoba koja gleda u tebe? Da te Bog pita: „Gde si?“ šta bi odgovorio? Da li nešto sakrivaš od Boga što donosi krivicu i sramotu?
Umesto da se sakrivaš, pozabavi se otvoreno sa svojim problemom. Odlaganje neće ništa rešiti i neće učiniti da problem nestane. Priznaj Bogu u molitvi (tihoj molitvi, pisanoj molitvi, poemi ili pesmi koju komponuješ…) one aspekte života i karaktera koje bi želeo da On preobrazi. Seti se, pobeda je već tvoja u Isusu: „Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu“ (Rimljanima 8,1).

Zagazite u dublje vode:

• 2. Dnevnika 30,9; Joilo 2,13; Dela 3,19; Jakov 4,8; 1. Jovanova 4,18; Otkrivenje 12; Rimljanima 5 i 6; Galatima 5,13; Filibljanima 2,5-11.
• Elen G. Vajt, Stvaranje, patrijarsi i proroci, pogl. 1, „Zašto je dozvoljen greh?“ pogl. 3, „Kušanje i pad“ i pogl. 4, „Plan otkupljenja“.
• „Pred Bogom je svaki moj pokušaj da prikrijem sopstveni greh uzaludan i arogantan. On me je već očistio od greha – koliko je onda besmisleno pokušavanje da ga sakrijem.“ (Catherine Parks. Real: The Surprising Secret to Deeper Relationships, UK, 2018, str. 32)
• „Kada biće stvoreno da živi za Boga umesto toga živi za sebe, ono prestupa razlog svog stvaranja“ (Tim i Kathy Keller. The Songs of Jesus: A Year of Daily Devotions in the Psalms. NY: Penguin, 2015, str. 189)
• „Pad čoveka u greh u osnovi je bio kršenje zaveta ljubavi.“ (Ty Gibson. The Sonship of Christ: Exploring the Covenant Identity of God and Man. USA: Pacific Press Publishing Association, 2018, str. 229)
• „Čovek koji priznaje svoje grehe u prisustvu brata, zna da više nije sam sa sobom; on doživljava prisustvo Boga u stvarnosti druge osobe.“ (Dietrich Bonhoeffer. Life Together: A Discussion of Christian Fellowship. NY: Harper & Row Publishers, 1954, str. 116)